Srdjan Serz MilanovicSrdjan Serz Milanovic rodjen je 14. januara 1974. godine u Jagodini, koja je tada jos uvek nosila ime Svetozarevo, u duhu tadasnjeg vremena i prilika. U porodici su svi mislili da ce biti lenj covek, jer su ga na svet izvukli na silu, gotovo tri nedeje nakon termina, ali on sam kaze da ne voli zimu te je sigurno hteo da saceka toplije dane. Uglavnom, iako pomalo pomodreo i sa velikom cvorugom na glavi, rodio se zdrav i prav.- Vidi kako je lep! - rekla je njegova mama ocu, koji se na vratima sobe kolebao da li da pobegne ili da, za pocetak, ulozi protest babicama. Daleko objektivniji od svoje supruge u pogledu decakove lepote, nije zeleo da veruje da je zgazena zaba uvijena u pelenu stvarno njegov sin.Tako u sali pisac "Plavog gavrana" opisuje svoje prve trenutke, govoreci da mu je otac bez imalo kajanja, doslovno preneo svoje misli i osecanja vezana za taj "srecni" dogadjaj.Otac. Covek koji je retko bio tu, tacnije samo za skolske raspuste, kada je dolazio na odmor iz Pariza, gde je otisao trbuhom za kruhom.Covek koji ga je u ubrzanom kursu od mesec-dva ucio da pliva, peca i da se tuce, sve ono sto je smatrao da je potrebno jednom decaku daprezivi do sledeceg vidjenja. Otac, od brega odvaljeni dzin, ozbiljan i strog, stegnut u pokazivanju osecanja. Ipak otac koji je i sam nekadabio dete i to dete bez majke i koji je umeo da prica tako potresne i carobne price o svom nesvakidasnjem detinjstvu. Imao je moc da kao Pandorinu kutiju otvara proslost i price su tekle poput vode iz nekog nepresusnog izvora. I tada bi ponovo pakovao kofere i odlazio.Srdjan kaze da je verovatno bas zahvaljujuci ocevoj odsutnosti razvio svoju bujnu mastu, ne bi li ga njome vajao i stvarao, da bude tu kraj njega i kada je bio daleko. Hranio se tim pricama i uporedo stvarao nove, licne, u svojoj glavi. Jednog dana, prica je bilo toliko i toliko su narasle da su pocele da pritiskaju i guse. Likovi, stvarni i izmisljeni, hteli su napolje po svaku cenu. Citajuci zivopisne francuske i spanske klasike, primetio je da njegovi likovi nimalo ne zaostaju za junacima iz tudjih romana.- Zasto da ne? - rekao je sam sebi. Odluka je bila doneta, trebalo je samo izabrati temu. Srdjan je jedne veceri seo za radni sto i prve reci su potekle same od sebe. Na papiru su bile tako zive i istinite, bodreci ga da nastavi. Plavi gavran je poceo da se radja, iz reci je postao recenica, iz recenice pasus i tako dan za danom, stranica za stranicom, poglavlje za poglavljem, shvatio je da je uspeo da pretoci svoju dusu i srce na papir i stvori citav jedan svet.Bla-bla-bla...I sad ono, posle zavrsene prve godine srednje otisao u Francusku kod oca, nastavio obrazovanje, otvorio gradjevinsku firmu sa nepunih dvadeset godina, bavio se sportom, puno citao i jednog dana napisao knjigu. Za ostalo ga pitajte, ako mislite da bi bilo lepo da se nesto doda. Aktivan na drustvenim mrezama u duhu mladosti. Potrazite ga... Read More Read Less
